Историја развоја редисперзибилног праха

Редисперзибилни прах (РДП) је врста полимерног праха који се користи у грађевинској индустрији као адитив у производима на бази цемента као што су малтер, фуге и саморазливајућа једињења. РДП су први пут развијени 1950-их и од тада су постали важна компонента у савременим грађевинским материјалима. У овом чланку ћемо детаљније погледати историју развоја РДП-а и његов значај у грађевинској индустрији.

Ране године

Прве РДП-ове развила је 1950-их немачка компанија под називом Вацкер Цхемие АГ. У то време, Вацкер Цхемие АГ је развијао нове синтетичке материјале како би задовољио растуће захтеве послератног грађевинског бума. Тражили су начин да побољшају својства материјала на бази цемента, као што су водоотпорност, издржљивост и флексибилност.

У раним данима, РДП су се производили растварањем поливинил ацетата (ПВА) у растварачу, а затим прскањем раствора у загрејану комору где би растварач испарио, остављајући за собом фини прах. Овај прах се лако може распршити у води и користити као адитив у производима на бази цемента.

Међутим, постојала су нека ограничења за овај рани облик РДП-а. На пример, било је тешко контролисати величину честица и облик праха, што би могло утицати на његов учинак у производима на бази цемента. Поред тога, прах није био веома стабилан и често би формирао грудвице или грудвице, што је отежавало руковање и употребу.

Побољшања и иновације

Током година, истраживачи и инжењери су направили значајна побољшања у производном процесу и својствима РДП-а. На пример, напредак у хемији полимера довео је до развоја нових полимера који нуде побољшане перформансе и стабилност.

Један од најзначајнијих напретка у РДП технологији дошао је 1980-их са увођењем новог производног процеса који се зове сушење распршивањем. Овај процес укључује распршивање полимерне емулзије у загрејану комору где се вода испарава, остављајући за собом фини прах. Ова метода је омогућила већу контролу над величином честица и обликом праха, што је резултирало конзистентнијим и предвидљивијим перформансама производа на бази цемента.

Још једна иновација у РДП технологији дошла је са увођењем редисперзибилног латекс праха (РПЛ), који је направљен од латекс емулзије уместо ПВА. РПЛ-ови нуде побољшану водоотпорност и адхезију у поређењу са РДП-овима на бази ПВА, што их чини популарним избором за спољашње примене као што су штукатуре и ЕИФС (спољна изолација и завршни систем).

Апликације и погодности

РДП-ови нуде бројне предности у грађевинској индустрији, укључујући побољшану обрадивост, адхезију и отпорност на воду. Могу се користити у широком спектру производа на бази цемента, укључујући малтере, фуге, саморазливајуће смесе и лепкове за плочице.

Једна од кључних предности РДП-а је њихова способност да побољшају обрадивост и лакоћу примене производа на бази цемента. Они могу смањити количину воде која је потребна за постизање жељене конзистенције, што може побољшати снагу и издржљивост готовог производа. Такође могу помоћи у смањењу пуцања и скупљања, до којих може доћи када се производи на бази цемента суше пребрзо.

Поред тога, РДП могу побољшати пријањање производа на бази цемента на различите подлоге, укључујући дрво, метал и зидове. Такође могу побољшати водоотпорност и издржљивост производа на бази цемента, што их чини идеалним за употребу у влажним срединама или подручјима подложним великом саобраћају или удару.

Закључак

У закључку, историја развоја РДП-а обележена је значајним напретком у хемији полимера и производним процесима. Од својих скромних почетака 1950-их, РДП је постао важна компонента у савременим грађевинским материјалима, нудећи широк спектар предности у погледу обрадивости, адхезије