Историја производње и истраживања етра целулозе

Етри целулозе имају дугу историју производње и истраживања, која датира још од касног 19. века. Први целулозни етар, етил целулозу, развио је 1860-их британски хемичар Александар Паркс. Почетком 1900-их, други етар целулозе, метил целулоза, развио је немачки хемичар Артур Ајхенгрин.

Током 20. века производња и истраживање етра целулозе значајно су се проширили. Током 1920-их, карбоксиметил целулоза (ЦМЦ) је развијена као целулозни етар растворљив у води. Након тога је уследио развој хидроксиетил целулозе (ХЕЦ) 1930-их и хидроксипропил метил целулозе (ХПМЦ) 1950-их. Ови етри целулозе се данас широко користе у низу индустрија, укључујући храну, фармацију, козметику и грађевинарство.

У прехрамбеној индустрији, етри целулозе се користе као згушњивачи, емулгатори и стабилизатори. Обично се користе у производима као што су преливи за салату, сладолед и пекарски производи. У фармацеутској индустрији, етри целулозе се користе као везива, дезинтегранти и средства за облагање таблета и капсула. У козметичкој индустрији користе се као средства за згушњавање и емулгатори у кремама и лосионима. У грађевинској индустрији, етри целулозе се користе као агенси за задржавање воде и побољшачи обрадивости у цементу и малтеру.

Истраживања целулозних етра се настављају до данас, са фокусом на развоју нових и побољшаних етара целулозе са побољшаним својствима и функционалношћу. Напредак у технологији довео је до развоја нових метода за производњу целулозних етра, као што су ензимска модификација и хемијска модификација коришћењем зелених растварача. Очекује се да ће текуће истраживање и развој етра целулозе довести до нових апликација и тржишта за ове разноврсне материјале у годинама које долазе.